Вики воли традицију Србије је пројекат посвећен нематеријалној културној баштини у Србији. У оквиру конкурса дозвољено је слање фотографија, видео-снимака и видео-записа који се односе на ову тему. Документуј тренутке који чине културу живом — традиције, обичаје, приче, уметност и праксе заједнице које се преносе с генерације на генерацију. Како оне старе, традиционалне, тако и савремене облике и праксе које се данас негују и живе.

Нематеријално културно наслеђе

За национално такмичење, сви радови морају да буду из Србије. Прихватају се и садржаји настали ван Србије, али је у том случају неопходно то јасно назначити, при чему такви радови не учествују у надметању за локалне (националне) награде, већ само за регионалне и међународне. Сви радови настали у Србији учествују на три нивоа такмичења — локалном, регионалном и међународном — и равноправно се такмиче за награде на свим нивоима.

Иако је у Србији препознато 64 елемента нематеријалног културног наслеђа, пројекат није ограничен искључиво на националну баштину Србије. Он обухвата традиције, обичаје, вештине и праксе свих народа који живе или делују на територији Србије. Право учешћа имају садржаји који документују нематеријално наслеђе које се практикује у Србији, без обзира на етничку или културну припадност, као и без обзира на то да ли је одређени облик наслеђа формално заштићен или не. Аутори имају слободу да сами изаберу теме и формат (фотографију, видео или аудио), а у наставку су неке од предложених тема.

  • Традиционалне манифестације и светковине (карневали, сабори, славе, покладе, вашари, бербе, мобе, прела) — најраспрострањеније и видљиве јавности, обухватају јавне догађаје и окупљања кроз које се изражава заједнички идентитет, годишњи циклуси и друштвена повезаност заједнице.

  • Извођачке традиције (народне игре, кола, обредне песме, гусле, фрула, тамбура) — песме, игре и музика, веома распрострањене у свим крајевима, преносе се са генерације на генерацију.

  • Усмена традиција и народна књижевност (легенде, предања, бајке, епске песме, здравице) — приче, говорне форме и усмене изразе које чувају историјско памћење и вредности заједнице.

  • Друштвени обреди и обичаји животног циклуса (свадбени обичаји, крштења, задушнице, испраћаји, празнични ритуали) — широко присутни у заједницама и прате важне животне и календарске догађаје.

  • Традиционалне вештине и занати (грнчарство, ткање, ковачки занати, резбарство, израда опанака) — локално јако присутни, представљају практична знања и умећа која се стичу искуством и преносе учењем.

  • Традиционални начини припреме хране и пића (обредни хлебови, славски колач, зимница, качамак, ракија) — свуда присутни, са локалним варијацијама, имају симболичко, ритуално и идентитетско значење.

  • Традиционална одећа и украшавање (народне ношње, ручни вез, појасеви, огрлице, капе, опанци) — видљиво, али ускраћено у модерном свакодневном животу, преноси симболику и идентитет.

  • Обичаји у вези са природним циклусима и знања о природи (ђурђевдански ритуали, жетвени венци, обреди за кишу, паљење лила, народни календар, биљарство, временска предсказања, сточарске праксе) — присутни у пољопривреди и руралним срединама, повезани са годишњим добима и природом.

  • Звуци традиције и сигнализација (звона, гусле, воденице, песме са поља, дозивање стоке, овчарски сигнали, рогови) — препознатљиви и специфични за одређене области, обухватају звучни идентитет простора.

  • Савремене форме живе традиције (фестивали фолклора, реконструкције обичаја, школе традиционалних вештина) — начини на које се нематеријално наслеђе живи, обнавља и прилагођава савременом контексту.

  • Народна медицина и магијске праксе (биљни мелеми, чајеви, облоге, бајања, гатања) — традиционална знања о очувању здравља и методи лечења, као и симболички ритуали.

  • Верски народни обичаји (литије, заветине, манастирске свечаности, крсне славе) — спој верских и народних пракси у јавном и приватном животу.

  • Традиционално преношење знања (учење заната уз мајстора, причање прича деци, школице фолклора, породични ритуали учења) — начини на које се традиција преноси са генерације на генерацију.

  • Традиционалне игре и дечје игре (жмурке, ластиш, клис, бројалице, успаванке, надметања, старе карте, табле, коцке) — облици дружења и забаве, преносе нематеријално наслеђе кроз игру.

  • Нематеријално наслеђе градова и насеља (варошке славе, занатске улице, локалне легенде, градски обичаји) — урбане форме традиције које чувају локални идентитет и животни стил.

  • Традиционални облици рада и организације заједнице (мобе, задруге, сеоске скупштине, сабори мештана) — начини колективног рада и међусобне помоћи који одржавају друштвене и производне праксе.

Шта није дозвољено

  • Слике или видео са воденим жиговима,
  • Медији генерисани вештачком интелигенцијом (AI),
  • Садржаји који крше ауторска права,
  • Превише обрађене или манипулисане фотографије,
  • Слике или видео лошег квалитета,
  • Порнографски садржај,
  • Недостајући EXIF подаци, ако камера то подржава,
  • Крађа туђих радова или поновно слање радова које су већ учествовале у конкурсу,
  • Фотографисање или коришћење материјала који је заштићен ауторским правима, као што су песме, фотографије или други креативни радови, чак и када се налазе на јавном простору.

Ограничења за друге датотеке

Формати, као што су аудио и видео, су добродошли и део су пројекта. За видео, молимо вас да пошаљете датотеке у следећим форматима: .ogg, .ogv, .webm.

Због сложених питања интелектуалне својине, платформа Wikimedia Commons не може прихватити видео садржај у другим форматима. Користите водич како конвертовати видео у ове формате. Препоручује се да се видео садржај отпрема један по један видео.

Радови који нису у складу са такмичењем или правилима платформе, могу бити трајно обрисани, без претходне најаве. Кршење ауторских права и вандализам биће строго санкционисани и могу довести до блокаде налога.